Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo. ekaṁ samayaṁ bhagavā magadhesu viharati, pācīnato rājagahassa ambasaṇḍā nāma brāhmaṇagāmo, tassuttarato vediyake pabbate indasālaguhāyaṁ.Jednom je Blaženi boravio u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍā, u Indasāla pećini, na planini Vediyi.

Tena kho pana samayena sakkassa devānamindassa ussukkaṁ udapādi bhagavantaṁ dassanāya.Tom prilikom se u Sakki, vladaru bogova, javila želja da vidi Blaženog. Atha kho sakkassa devānamindassa etadahosi:Onda mu na pamet pade ova misao: “kahaṁ nu kho bhagavā etarahi viharati arahaṁ sammāsambuddho”ti?„Gde li sada boravi Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni?

Addasā kho sakko devānamindo bhagavantaṁ magadhesu viharantaṁ pācīnato rājagahassa ambasaṇḍā nāma brāhmaṇagāmo, tassuttarato vediyake pabbate indasālaguhāyaṁ.I vide Sakka Blaženog da boravio u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍa, u Indasāla pećini, na planini Vediyi. Disvāna deve tāvatiṁse āmantesi:Videvši to, obrati se on božanstvima trideset trojice: “ayaṁ, mārisā, bhagavā magadhesu viharati, pācīnato rājagahassa ambasaṇḍā nāma brāhmaṇagāmo, tassuttarato vediyake pabbate indasālaguhāyaṁ.„Gospodo, Blaženi boravi u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍa, u Indasāla pećini, na planini Vediyi. Yadi pana, mārisā, mayaṁ taṁ bhagavantaṁ dassanāya upasaṅkameyyāma arahantaṁ sammāsambuddhan”ti?Kako bi bilo da posetimo Blaženog, plemenitoga i potpuno probuđenoga.”

“Evaṁ, bhaddantavā”ti kho devā tāvatiṁsā sakkassa devānamindassa paccassosuṁ.„Da, vaša svetosti”, odgovoriše božanstva trideset trojice.

Atha kho sakko devānamindo pañcasikhaṁ gandhabbadevaputtaṁ āmantesi:Na to Sakka, vladar bogova, reče mladom nebesniku Pañćasikhi: “ayaṁ, tāta pañcasikha, bhagavā magadhesu viharati pācīnato rājagahassa ambasaṇḍā nāma brāhmaṇagāmo, tassuttarato vediyake pabbate indasālaguhāyaṁ.„Dragi Pañćasikha, Blaženi boravi u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍā, u Indasāla pećini, na planini Vediyi. Yadi pana, tāta pañcasikha, mayaṁ taṁ bhagavantaṁ dassanāya upasaṅkameyyāma arahantaṁ sammāsambuddhan”ti?Kako bi bilo da posetimo Blaženog, plemenitoga i potpuno probuđenoga.”

“Evaṁ, bhaddantavā”ti kho pañcasikho gandhabbadevaputto sakkassa devānamindassa paṭissutvā beluvapaṇḍuvīṇaṁ ādāya sakkassa devānamindassa anucariyaṁ upāgami.„Da, vaša svetosti”, odgovori ganbdhabba Pañćasikha. I uzevši svoju harfu načinjenu od žutog bilva drveta, krenu on kao Sakkin pratilac.

Atha kho sakko devānamindo devehi tāvatiṁsehi parivuto pañcasikhena gandhabbadevaputtena purakkhato—Onda Sakka, okružen pratnjom koju su činila božanstva trideset trojice i mladi nebesnik Pañćasikha – seyyathāpi nāma balavā puriso samiñjitaṁ vā bāhaṁ pasāreyya pasāritaṁ vā bāhaṁ samiñjeyya; evameva—devesu tāvatiṁsesu antarahito magadhesu pācīnato rājagahassa ambasaṇḍā nāma brāhmaṇagāmo, tassuttarato vediyake pabbate paccuṭṭhāsi.hitro, kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku – nestade sa neba trideset trojice i pojavi se na planini Vediyi.

Tena kho pana samayena vediyako pabbato atiriva obhāsajāto hoti ambasaṇḍā ca brāhmaṇagāmo yathā taṁ devānaṁ devānubhāvena.I tom prilikom, zahvaljujući sjaju samih božanstava, planina Vediya beše izuzetno sjajna, a isto tako i brahmansko selo Ambasaṇḍā. Apissudaṁ parito gāmesu manussā evamāhaṁsu:Ljudi u okolnim selima rekoše: “ādittassu nāmajja vediyako pabbato jhāyatisu nāmajja vediyako pabbato jalatisu. Nāmajja vediyako pabbato.
jalatisu → jālatissu (bj); jalatassu (sya-all, km); jalitassu (pts1ed) | jhāyatisu → jhāyatissu (bj); jhāyatassu (sya-all, km); pajjhāyitassu (pts1ed)„Planinom Vediyom danas mora da besni požar! Čitava planina kao da je u plamenu! Čitava planina kao da gori! Kiṁsu nāmajja vediyako pabbato atiriva obhāsajāto ambasaṇḍā ca brāhmaṇagāmo”ti;Zašto je ona danas tako blistava? Baš kao i brahmansko selo Anbasaṇḍā?” saṁviggā lomahaṭṭhajātā ahesuṁ.Bili su obuzeti osećajem zapanjenost; kosa im beše nakostrešena.

Atha kho sakko devānamindo pañcasikhaṁ gandhabbadevaputtaṁ āmantesi:Na to Sakka, vladar bogova, reče mladom nebesniku Pañćasikhi: “durupasaṅkamā kho, tāta pañcasikha, tathāgatā mādisena, jhāyī jhānaratā, tadantaraṁ paṭisallīnā.
tadantaraṁ → tadanantara (bj); tadanantaraṁ (sya-all, km, pts1ed, mr)„Dragi moj Pañćasikha, za nekoga kao ja teško je da priđe Tathāgati dok je u osami, u zadubljenju, ushićen zadubljenjem. Yadi pana tvaṁ, tāta pañcasikha, bhagavantaṁ paṭhamaṁ pasādeyyāsi, tayā, tāta, paṭhamaṁ pasāditaṁ pacchā mayaṁ taṁ bhagavantaṁ dassanāya upasaṅkameyyāma arahantaṁ sammāsambuddhan”ti.Kako bi bilo ako bi prvo ti odobrovoljio Blaženog, a tek potom bih ja bio u prilici da priđem Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.”

“Evaṁ, bhaddantavā”ti kho pañcasikho gandhabbadevaputto sakkassa devānamindassa paṭissutvā beluvapaṇḍuvīṇaṁ ādāya yena indasālaguhā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā:„Da, vaša svetosti”, odgovori ganbdhabba Pañćasikha. I uzevši svoju harfu načinjenu od žutog bilva drveta, i otide do Indasāla pećine. Stojeći tako sa strane, on pomisli: “ettāvatā me bhagavā neva atidūre bhavissati nāccāsanne, saddañca me sossatī”ti—„Ovo nije ni predaleko, ni preblizu Blaženom; moći će dobro da čuje moj glas”. ekamantaṁ aṭṭhāsi.

1. Pañcasikhagītagāthā1. Pañćasikhina pesma

Ekamantaṁ ṭhito kho pañcasikho gandhabbadevaputto beluvapaṇḍuvīṇaṁ assāvesi, imā ca gāthā abhāsi buddhūpasañhitā dhammūpasañhitā saṅghūpasañhitā arahantūpasañhitā kāmūpasañhitā:Stojeći tako sa strane, nebesnik Pañćasikha učini da se njegova harfa čuje i izgovori ove stihove o Budi, Dhammi, sanghi, arahantima i ljubavi:

“Vande te pitaraṁ bhadde, timbaruṁ sūriyavacchase;„O Bhadda, blistava poput sunca, klanjam se tvom ocu Timbaruu, Yena jātāsi kalyāṇī, ānandajananī mama.koji razlog je što takva lepota postoji, izvor neizmere radosti za mene.

Vātova sedataṁ kanto, pānīyaṁva pipāsato;Kao povetarac onome ko je oznojan, kao napitak hladan ožednelome, Aṅgīrasi piyāmesi, dhammo arahatāmiva.ti si sunčev zrak, meni draga, koliko i Dhamma arahantima.

Āturasseva bhesajjaṁ, bhojanaṁva jighacchato;Kao lek što je bolesnome, kao što hrana je gladnome, Parinibbāpaya maṁ bhadde, jalantamiva vārinā.ugasi vatru u meni, o Bhadda, kao što voda požar ugasi.

Sītodakaṁ pokkharaṇiṁ, yuttaṁ kiñjakkhareṇunā;Kao što slon na letnjoj pripeci uroni u jezero sa lotosima, Nāgo ghammābhitattova, ogāhe te thanūdaraṁ.tako hladno i puno latica i polena, isto tako bih ja da u tvoje grudi uronim.

Accaṅkusova nāgova, jitaṁ me tuttatomaraṁ;Poput slona što se na granje i trnje ne obazire kada ga gonič bičem potera, Kāraṇaṁ nappajānāmi, sammatto lakkhaṇūruyā.ja se zaista ne obazirem na to šta činim, očaran tvojim zanosnim bokovima.

Tayi gedhitacittosmi, cittaṁ vipariṇāmitaṁ;Za tobom moje srce žudi, moj um potpuno promenjen; Paṭigantuṁ na sakkomi, vaṅkaghastova ambujo.za mene povratka nema, baš kao za ribu koja udicu proguta.

Vāmūru saja maṁ bhadde, saja maṁ mandalocane;O Bhaddā, bokova divnih, zagrli me, ti očiju nežnih, zagrli me; Palissaja maṁ kalyāṇi, etaṁ me abhipatthitaṁ.u naručje me uzmi, lepotice, to je jedino što želim.

Appako vata me santo, kāmo vellitakesiyā;Ah, moja želja tada beše mala, slatka moja, kose valovite, Anekabhāvo samuppādi, arahanteva dakkhiṇā.ali vremenom ona naraste, kao i darovi za arahante.

Yaṁ me atthi kataṁ puññaṁ, arahantesu tādisu;Kakve god zasluge da delima stekoh, darujući takva savršena bića, Taṁ me sabbaṅgakalyāṇi, tayā saddhiṁ vipaccataṁ.neka one, lepotice moja, dozreju u bivanje sa tobom.

Yaṁ me atthi kataṁ puññaṁ, asmiṁ pathavimaṇḍale;Kakve god zasluge da delima stekoh, na ovom zemljinom šaru, Taṁ me sabbaṅgakalyāṇi, tayā saddhiṁ vipaccataṁ.neka one, lepotice moja, dozreju u bivanje sa tobom.

Sakyaputtova jhānena, ekodi nipako sato;Baš kao što je sakyanski sin u zadubljenju, sabran, pažljiv i svestan, Amataṁ muni jigīsāno, tamahaṁ sūriyavacchase.
jigīsāno → jigiṁsāno (bj, sya-all, km, pts1ed)mudrac u potrazi za stanjem besmrtnosti, tako sam ja, sunašce moje, okrenut samo tebi.

Yathāpi muni nandeyya, patvā sambodhimuttamaṁ;Baš kao što se mudrac raduje kad do najvišeg probuđenja stigne, Evaṁ nandeyyaṁ kalyāṇi, missībhāvaṁ gato tayā.tako se, lepotice moja, i ja radujem da ću završiti sa tobom sjedinjen.

Sakko ce me varaṁ dajjā, tāvatiṁsānamissaro;Ako bi Sakka, gospodar neba trideset trojice, želeo da mi podari mislist svoju, Tāhaṁ bhadde vareyyāhe, evaṁ kāmo daḷho mama.ti si Bhaddā ta koju bih zatražio, tolika je moja ljubav prema tebi.

Sālaṁva na ciraṁ phullaṁ, pitaraṁ te sumedhase;Baš kao salovo drvo u punom cvatu, toliko je obilje mudrosti u oca tvoga, Vandamāno namassāmi, yassāsetādisī pajā”ti.ponizan, njemu se klanjam, radi takve kćeri koju ima.

Evaṁ vutte, bhagavā pañcasikhaṁ gandhabbadevaputtaṁ etadavoca:Na to Blaženi reče mladom nebesniku Pañćasikhi: “saṁsandati kho te, pañcasikha, tantissaro gītassarena, gītassaro ca tantissarena;„Pañćasikha, zvuk tvoje harfe lepo se slaže sa tvojim pevanjem, a pevanje se dobro slaže sa zvukom harfe. na ca pana te, pañcasikha, tantissaro gītassaraṁ ativattati, gītassaro ca tantissaraṁ.
na ca pana → neva pana (sya-all, km)štaviše, niti tvoja harfa prestiže tvoju pesmu, a niti pevanje prestiže harfu. Kadā saṁyūḷhā pana te, pañcasikha, imā gāthā buddhūpasañhitā dhammūpasañhitā saṅghūpasañhitā arahantūpasañhitā kāmūpasañhitā”ti?Kada si ti to sačinio ovu pesmu o Budi, Dhammi, sanghi, arahantima i ljubavi?”

“Ekamidaṁ, bhante, samayaṁ bhagavā uruvelāyaṁ viharati najjā nerañjarāya tīre ajapālanigrodhe paṭhamābhisambuddho.„Poštovani, bilo je dok je Blaženi boravio kraj Uruvela, na obali reke Nerañđāre, kraj banjanovog drveta, ne dugo posle probuđenja. Tena kho panāhaṁ, bhante, samayena bhaddā nāma sūriyavacchasā timbaruno gandhabbarañño dhītā, tamabhikaṅkhāmi.A ja sam tada bio zaljubljen u damu po imenu Bhaddā Sūriyavaććhasā, kći kralja nebesnika Timbarua. Sā kho pana, bhante, bhaginī parakāminī hoti;Ali ta je deva volela drugoga, sikhaṇḍī nāma mātalissa saṅgāhakassa putto, tamabhikaṅkhati.sina vozara Mātalija, po imenu Sikhaṇḍī. Yato kho ahaṁ, bhante, taṁ bhaginiṁ nālatthaṁ kenaci pariyāyena.Pošto je pridobiti na druge načine nisam mogao, Athāhaṁ beluvapaṇḍuvīṇaṁ ādāya yena timbaruno gandhabbarañño nivesanaṁ tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā beluvapaṇḍuvīṇaṁ assāvesiṁ, imā ca gāthā abhāsiṁ buddhūpasañhitā dhammūpasañhitā saṅghūpasañhitā arahantūpasañhitā kāmūpasañhitā—uzeh svoju harfu od žute bilve i otidoh u dom kralja nebesnika Timbarua. Tu, uz pratnju harfe, otpevah ove stihove o Budi, Dhammi, sanghi, arahantima i ljubavi.

Vande te pitaraṁ bhadde, timbaruṁ sūriyavacchase; Yena jātāsi kalyāṇī, ānandajananī mama.

…pe…

Sālaṁva na ciraṁ phullaṁ, pitaraṁ te sumedhase; Vandamāno namassāmi, yassāsetādisī pajāti.

Evaṁ vutte, bhante, bhaddā sūriyavacchasā maṁ etadavoca:Kada ovo bi rečeno, Bhaddā Suriyavaććha mi reče: ‘na kho me, mārisa, so bhagavā sammukhā diṭṭho, api ca sutoyeva me so bhagavā devānaṁ tāvatiṁsānaṁ sudhammāyaṁ sabhāyaṁ upanaccantiyā.’Ali, časni gospodine, ja se nikada nisam srela licem u lice sa Blaženim. Samo sam čula o njemu, kada sam išla da plešem pred bogovima neba trideset trojice, u Dvorani pravednosti. Yato kho tvaṁ, mārisa, taṁ bhagavantaṁ kittesi, hotu no ajja samāgamo’ti.Pošto toliko hvališ Blaženog, hajde da ga sretnemo još danas!’ Soyeva no, bhante, tassā bhaginiyā saddhiṁ samāgamo ahosi.I posle toga ne videh tu gospu Na ca dāni tato pacchā”ti.sve do danas.”

2. Sakkūpasaṅkama2. Sakkina poseta

Atha kho sakkassa devānamindassa etadahosi:Onda Sakki, vladaru bogova, na pamet pade ova misao: “paṭisammodati pañcasikho gandhabbadevaputto bhagavatā, bhagavā ca pañcasikhenā”ti.„Nebesnik Pañćasikha i Blaženi vode prijateljski razgovor.”

Atha kho sakko devānamindo pañcasikhaṁ gandhabbadevaputtaṁ āmantesi:Na to Sakka, vladar bogova, reče mladom nebesniku Pañćasikhi: “abhivādehi me tvaṁ, tāta pañcasikha, bhagavantaṁ:„Dragi moj Pañćasikha, pokloni se Blaženom u moje ime i reci mu: ‘sakko, bhante, devānamindo sāmacco saparijano bhagavato pāde sirasā vandatī’”ti.’Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom’.”

“Evaṁ, bhaddantavā”ti kho pañcasikho gandhabbadevaputto sakkassa devānamindassa paṭissutvā bhagavantaṁ abhivādeti:„Da, vaša svetosti,” odgovori Pañćasikha. Tako se on pokloni Blaženom i reče: “sakko, bhante, devānamindo sāmacco saparijano bhagavato pāde sirasā vandatī”ti.„Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom.”

“Evaṁ sukhī hotu, pañcasikha, sakko devānamindo sāmacco saparijano;„Pañćasikha, neka Sakka, vladar bogova, zajedno sa celom svojom svitom, bude srećan. sukhakāmā hi devā manussā asurā nāgā gandhabbā ye caññe santi puthukāyā”ti.Jer svako želi da bude srećan, bilo da je božanstvo, čovek, titan, zmaj, nebesnik ili bilo drugo biće.”

Evañca pana tathāgatā evarūpe mahesakkhe yakkhe abhivadanti.Jer to je način na koji Tathāgate pozdravljaju tako velika bića. Abhivadito sakko devānamindo bhagavato indasālaguhaṁ pavisitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ aṭṭhāsi.Pošto ga je Blaženi pozdravi, Sakka, vladar bogova, uđe u Indasāla pećinu, pokloni se Blaženom i stade sa strane. Devāpi tāvatiṁsā indasālaguhaṁ pavisitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ aṭṭhaṁsu.Božanstva neba trideset trojice takođe uđoše u Indasāla pećinu, pokloniše se Blaženom i stadoše sa strane. Pañcasikhopi gandhabbadevaputto indasālaguhaṁ pavisitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ aṭṭhāsi.Isto to učini i mladi nebesnik Pañćasikha.

Tena kho pana samayena indasālaguhā visamā santī samā samapādi, sambādhā santī urundā samapādi, andhakāro guhāyaṁ antaradhāyi, āloko udapādi yathā taṁ devānaṁ devānubhāvena.
urundā → uruddhā (sya-all, km); uruddā (mr)I tom prilikom se u Indasāla pećine sve neravnine izravnaše, tesnaci se proširiše, tamaa nestade i svetlost se pojavi, kao što to biva zahvaljujući moći bogova.

Atha kho bhagavā sakkaṁ devānamindaṁ etadavoca:Onda Blaženi reče Sakki: “acchariyamidaṁ āyasmato kosiyassa, abbhutamidaṁ āyasmato kosiyassa tāva bahukiccassa bahukaraṇīyassa yadidaṁ idhāgamanan”ti.„Zadivljujuće je, čudesno je da je poštovani Kosiya, koji ima toliko obaveza i poslova, došao ovamo.”

“Cirapaṭikāhaṁ, bhante, bhagavantaṁ dassanāya upasaṅkamitukāmo; api ca devānaṁ tāvatiṁsānaṁ kehici kehici kiccakaraṇīyehi byāvaṭo; evāhaṁ nāsakkhiṁ bhagavantaṁ dassanāya upasaṅkamituṁ.
kehici → kehici (sya-all, km)„Već odavno sam želeo da dođem i vidim Blaženog, ali ne mogoh zbog mnogih poslova koje je trebalo obaviti u vezi sa bogovima trideset trojice. Ekamidaṁ, bhante, samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati salaḷāgārake.Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u kolibi od salaḷa drveta. Atha khvāhaṁ, bhante, sāvatthiṁ agamāsiṁ bhagavantaṁ dassanāya.I ja dođoh u Sāvatthī da vidim Blaženog. Tena kho pana, bhante, samayena bhagavā aññatarena samādhinā nisinno hoti, bhūjati ca nāma vessavaṇassa mahārājassa paricārikā bhagavantaṁ paccupaṭṭhitā hoti, pañjalikā namassamānā tiṭṭhati.
bhūjati → bhuñjatī (bj); bhujagī (sya-all, km); bhuñjati (pts1ed)Ali u to vreme Blaženi je sedeo uronjen u neku vrstu zadubljenja, a božanska pratilja velikog kralja Vessavaṇe brinula se o Blaženom, stojeći kraj njega sklopljenih dlanova u znak poštovanja.

Atha khvāhaṁ, bhante, bhūjatiṁ etadavocaṁ:Onda ja rekog Bhūđati: ‘abhivādehi me tvaṁ, bhagini, bhagavantaṁ:„Sestro, pokloni se Blaženom u moje ime i reci mu: “sakko, bhante, devānamindo sāmacco saparijano bhagavato pāde sirasā vandatī”’ti.’Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom’.”

Evaṁ vutte, bhante, sā bhūjati maṁ etadavoca:Na to mi Bhūđati reče: ‘akālo kho, mārisa, bhagavantaṁ dassanāya;’Časni gospodine, sada nije vreme za posetu Blaženom; paṭisallīno bhagavā’ti.on sada boravi u osami.’

‘Tena hi, bhagini, yadā bhagavā tamhā samādhimhā vuṭṭhito hoti, atha mama vacanena bhagavantaṁ abhivādehi:’U tom slučaju, sestro, kada Blaženi izađe iz osame, pokloni mu se u moje ime i reci mu: “sakko, bhante, devānamindo sāmacco saparijano bhagavato pāde sirasā vandatī”’ti.„Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom”.’ Kacci me sā, bhante, bhaginī bhagavantaṁ abhivādesi?Da li se sestra poklonila Blaženom u moje ime? Sarati bhagavā tassā bhaginiyā vacanan”ti?Seća li se Blaženi sestrinih reči?”

“Abhivādesi maṁ sā, devānaminda, bhaginī, sarāmahaṁ tassā bhaginiyā vacanaṁ.„Da, poklonila mi se, vladaru bogova, i sećam se njezinih reči. Api cāhaṁ āyasmato nemisaddena tamhā samādhimhā vuṭṭhito”ti.
āyasmato nemisaddena → cakkanemisaddena (sya-all, km)Sem toga, sećam se da je zveket kočija kojima se vozio poštovani učinio da izađem iz zadubljenja.”

“Ye te, bhante, devā amhehi paṭhamataraṁ tāvatiṁsakāyaṁ upapannā, tesaṁ me sammukhā sutaṁ sammukhā paṭiggahitaṁ:„Gospodine, od bogova koji su na nebu trideset trojice rođeni mnogo pre nas sam čuo: ‘yadā tathāgatā loke uppajjanti arahanto sammāsambuddhā, dibbā kāyā paripūrenti, hāyanti asurakāyā’ti.’Kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, božanstava je sve više, a titana sve manje.’ Taṁ me idaṁ, bhante, sakkhidiṭṭhaṁ yato tathāgato loke uppanno arahaṁ sammāsambuddho, dibbā kāyā paripūrenti, hāyanti asurakāyāti.I ja sâm sam tome svedok da kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, božanstava je sve više, a titana sve manje.

2.1. Gopakavatthu2.1. Priča o Gopaki

Idheva, bhante, kapilavatthusmiṁ gopikā nāma sakyadhītā ahosi buddhe pasannā dhamme pasannā saṅghe pasannā sīlesu paripūrakārinī.Upravo ovde u Kapilavatthuu, poštovani, živela je sakyanska devojka po imenu Gopikā, koja je imala veliko peverenje u Blaženog, Dhammu i sanghu, ispunjena vrlinom. Sā itthittaṁ virājetvā purisattaṁ bhāvetvā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapannā.
itthittaṁ → itthicittaṁ (cck, pts1ed); itthīcittaṁ (sya1ed, sya2ed, km) | purisattaṁ → purisacittaṁ (sya-all, km, pts1ed)Napustivši svoju žesnku prirodu, živela je kao muškarac, a posle sloma tela, posle smrti, preporodila se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Devānaṁ tāvatiṁsānaṁ sahabyataṁ amhākaṁ puttattaṁ ajjhupagatā.U društvu božanstava trideset trojice, ona postad ejedan od mojih sinova. Tatrapi naṁ evaṁ jānanti:I tako su ga znali: ‘gopako devaputto, gopako devaputto’ti.’Gopaka, božiji sin’.

Aññepi, bhante, tayo bhikkhū bhagavati brahmacariyaṁ caritvā hīnaṁ gandhabbakāyaṁ upapannā.A bila su i tri monaha koja su se, živeći svetačkim životom, preporodila među nižim nebesnicima. Te pañcahi kāmaguṇehi samappitā samaṅgībhūtā paricārayamānā amhākaṁ upaṭṭhānaṁ āgacchanti amhākaṁ pāricariyaṁ.Tu su se oni zabavljali, obasuti i opskrbljeni sa pet vrsta zadovoljstava čula, te postadoše moji sluge i pratioci.

Te amhākaṁ upaṭṭhānaṁ āgate amhākaṁ pāricariyaṁ gopako devaputto paṭicodesi:Zbog toga ih je Gopaka kritikovao: ‘kutomukhā nāma tumhe, mārisā, tassa bhagavato dhammaṁ assuttha—
assuttha → assutthā (bj); āyūhittha (sya-all, km); assutvā (pts1ed)’Šta ste za ime sveta vi gospodo radili kada ste slušali učenje Blaženog! ahañhi nāma itthikā samānā buddhe pasannā dhamme pasannā saṅghe pasannā sīlesu paripūrakārinī itthittaṁ virājetvā purisattaṁ bhāvetvā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapannā, devānaṁ tāvatiṁsānaṁ sahabyataṁ sakkassa devānamindassa puttattaṁ ajjhupagatā.Ja sam kao devojka imala veliko peverenje u Blaženog, Dhammu i sanghu, bila ispunjena vrlinom. Onda sam napustivši svoju žensku prirodu, živela kao muškarac, a posle sloma tela, posle smrti, preporodila se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. I tu sam u društvu božanstava trideset trojice, postala jedan od Sakkinih sinova. Idhāpi maṁ evaṁ jānanti:Tako me svi bogovi znaju: “gopako devaputto gopako devaputto”ti.„Gopaka, božiji sin”. Tumhe pana, mārisā, bhagavati brahmacariyaṁ caritvā hīnaṁ gandhabbakāyaṁ upapannā.A vi ste se, živeći svetačkim životom, preporodili među nižim nebesnicima. Duddiṭṭharūpaṁ vata bho addasāma, ye mayaṁ addasāma sahadhammike hīnaṁ gandhabbakāyaṁ upapanne’ti.Tužno je videti saputnike u Dhammi kako se preporode kao niži nebesnici.’

Tesaṁ, bhante, gopakena devaputtena paṭicoditānaṁ dve devā diṭṭheva dhamme satiṁ paṭilabhiṁsu kāyaṁ brahmapurohitaṁ, eko pana devo kāme ajjhāvasi.Pošto ih je božiji sin tako kritikovao, dvojica od njih zadobiše svesnost koja vodi među Brahmine savetnike, dok jedan ostade vezan za zadovoljstva čula.

‘Upāsikā cakkhumato ahosiṁ, nāmampi mayhaṁ ahu “gopikā”ti;’Bejah sledbenica Mudroga i moje ime beše Gopikā. Buddhe ca dhamme ca abhippasannā, saṅghañcupaṭṭhāsiṁ pasannacittā.Ispunjena poverenjem u Budu i njegovu Dhammu, predano sam podržavala sanghu.

Tasseva buddhassa sudhammatāya, sakkassa puttomhi mahānubhāvo;Izvrsnosti Budnog učenja zahvaljujući, sada sam moćni, sjajni sin Sakkin; Mahājutīko tidivūpapanno, jānanti maṁ idhāpi “gopako”ti.preporodivši u sjaju bogova trideset trojice, tu me sada znaju kao Gopaku.

Athaddasaṁ bhikkhavo diṭṭhapubbe, gandhabbakāyūpagate vasīne;Onda ugledah monahe koje sam znala i ranije, kako se rodiše i žive među nebesnicima. Imehi te gotamasāvakāse, ye ca mayaṁ pubbe manussabhūtā.Oni behu Gotamini učenici, kada smo ranije ljudska bića bili.

Annena pānena upaṭṭhahimhā, pādūpasaṅgayha sake nivesane;Pomagala sam ih hranom i pićem, perući im noge kad u moj dom stignu. Kutomukhā nāma ime bhavanto, buddhassa dhammāni paṭiggahesuṁ.
buddhassa dhammāni paṭiggahesuṁ → buddhassa dhammaṁ na paṭiggahesuṁ (sya-all, km, pts1ed)Gde li je obraz tim poštovanima, koji Budino učenje nisu razumeli?

Paccattaṁ veditabbo hi dhammo, sudesito cakkhumatānubuddho;Jer svako sam za sebe mora pronići u Dhammu, koju je Vidilac tako dobro razumeo i izložio. Ahañhi tumheva upāsamāno, sutvāna ariyāna subhāsitāni.Jer ja, služeći vas, čuh dobru reče plemenitih.

Sakkassa puttomhi mahānubhāvo, mahājutīko tidivūpapanno;Sada sam moćni, sjajni sin Sakkin; preporodivši u sjaju bogova trideset trojice; Tumhe pana seṭṭhamupāsamānā, anuttaraṁ brahmacariyaṁ caritvā.a vi ste sledili najboljega, živeli nenadmašnim svetačkim životom,

Hīnaṁ kāyaṁ upapannā bhavanto, anānulomā bhavatūpapatti;pa ipak se preporodiste kao niža božanstva, na mestu koje vama ne priliči. Duddiṭṭharūpaṁ vata addasāma, sahadhammike hīnakāyūpapanne.O, poštovani, kako je tužno videti saputniek u Dhammi kada se preporode među nižim božanstvima.

Gandhabbakāyūpagatā bhavanto, devānamāgacchatha pāricariyaṁ;Vi ste, poštovani, stigli među nebesnike, služite bogovima kao sluge i pratioci. Agāre vasato mayhaṁ, imaṁ passa visesataṁ.Međutim, ja sam u domaćinskoj kući živela, a pogledajte sada moju izvrsnost!

Itthī hutvā svajja pumomhi devo, dibbehi kāmehi samaṅgibhūto’;Nekada sam žena bila, a sada muško božanstvo, blagoslovena božanskim zadovoljstvima.’ Te coditā gotamasāvakena, saṁvegamāpādu samecca gopakaṁ.Kada ih tako prekori Goramina sledbenica, kada razumeše Gopaku, osećaj neodložnosti ih obuze.

‘Handa viyāyāma byāyāma, mā no mayaṁ parapessā ahumhā’;
byāyāma → viyāyamāma (bj, sya-all, km, pts1ed) | viyāyāma → byāyamāma (bj); vigāyāma (sya-all, km); vitāyāma (pts1ed)’Potrudimo se, uložimo napor, druge više služiti nećemo!’ Tesaṁ duve vīriyamārabhiṁsu, anussaraṁ gotamasāsanāni.U dvojici od njih se snaga pokrenu, kada se prisetiše Gotaminih pouka.

Idheva cittāni virājayitvā, kāmesu ādīnavamaddasaṁsu;Tu odmah u umovima njihovim strast prestade i uočiše opasnost u zadovoljstvima čula. Te kāmasaṁyojanabandhanāni, pāpimayogāni duraccayāni.I oni raskinuše njihove okove i stege, skinuše jarmove Zlog, koje je tako teško skinuti.

Nāgova sannāni guṇāni chetvā, deve tāvatiṁse atikkamiṁsu;
sannāni guṇāni → sandānaguṇāni (bj, pts1ed); santāni guṇāni (sya-all, km)Kao kad slon pokuda konopce i vezove, otidoše oni izvan božanstava trideset trojice, Saindā devā sapajāpatikā, sabbe sudhammāya sabhāyupaviṭṭhā.zajedno sa Indrom i Pađāpatijem, koji su svi sedeli u Dvorani pravednosti.

Tesaṁ nisinnānaṁ abhikkamiṁsu, vīrā virāgā virajaṁ karontā;Sve njih koji su tu sedeli nadiđoše, ovi heroji bez žudnji, što čistotu neguju. Te disvā saṁvegamakāsi vāsavo, devābhibhū devagaṇassa majjhe.Videvši to, osećaj neodložnosti obuze Vāsavu, vrhovnog vladara bogova, okruženog božanstvima:

‘Imehi te hīnakāyūpapannā, deve tāvatiṁse abhikkamanti’;’Oni su se preporodili među nižim božanstvima, a sada su i božanstva neba trideset trojice nadmašili’; Saṁvegajātassa vaco nisamma, so gopako vāsavamajjhabhāsi.Čuvši ove reči kao izraz osećaja neodložnosti, gopaka se obrati Vāsavi:

‘Buddho janindatthi manussaloke, kāmābhibhū sakyamunīti ñāyati;’O Indra, u svetu ljudi postoji Buda, znan kao mudrac iz plemena Sakya, što čulnost pobedio je. Tasseva te puttā satiyā vihīnā, coditā mayā te satimajjhalatthuṁ’.to behu njegovi sinovi što razum izgubiše, ali kada sam ih prekoreo, ponovo ga povratiše’.

Tiṇṇaṁ tesaṁ āvasinettha eko, gandhabbakāyūpagato vasīno;
āvasinettha → vasīnettha (bj); avasinettha (sya-all, km); avasīnettha (pts1ed)Od njih trojice jedan je koji ostaje ovde da i dalje živi među nebesnicima; Dve ca sambodhipathānusārino, devepi hīḷenti samāhitattā.a dvojica slede put samoprobuđenja čak i božanstva zbog nepažljivosti prekorevaju.

Etādisī dhammappakāsanettha, na tattha kiṅkaṅkhati koci sāvako;Samo učenje je na takav način izloženo da ni jedan jedini učenik sumnji nema; Nitiṇṇaoghaṁ vicikicchachinnaṁ, buddhaṁ namassāma jinaṁ janindaṁ.slavimo Budu, pobednika, predvodnika bića, što bujicu prešao je, sumnje sve presekao!

Yaṁ te dhammaṁ idhaññāya, visesaṁ ajjhagaṁsu te;
ajjhagaṁsu → ajjhagamaṁsu (sya-all); ajjhagamaṁsuṁ (km)Oni koji Dhammu ovde dobro razumeju, izvrsnost stiču u skladu sa tim razumevanjem: Kāyaṁ brahmapurohitaṁ, duve tesaṁ visesagū.među mnoštvom Brahminih savetnika, ova dvojica najizvrsniji su.

Tassa dhammassa pattiyā, āgatamhāsi mārisa;Da isto tako razumemo Dhammu, zato dođosmo ovamo, časni gospodine; Katāvakāsā bhagavatā, pañhaṁ pucchemu mārisā”ti.ako nam Blaženi pruži šansu, rado bismo mu pitanje postavili.”

Atha kho bhagavato etadahosi:Na to Blaženi pomisli: “dīgharattaṁ visuddho kho ayaṁ yakkho, yaṁ kiñci maṁ pañhaṁ pucchissati, sabbaṁ taṁ atthasañhitaṁyeva pucchissati, no anatthasañhitaṁ.
yakkho → sakko (bj, sya-all, km, pts1ed)„Dugo je ovaj duh vodio čist život. I zato, kakvo god pitanje da želi da mi postavi, biće to na korist, a ne beskorisno. Yañcassāhaṁ puṭṭho byākarissāmi, taṁ khippameva ājānissatī”ti.I kako god da na to pitanje odgovorim, on će to sigurno odmah razumeti.”

Atha kho bhagavā sakkaṁ devānamindaṁ gāthāya ajjhabhāsi:Onda Blaženi reče Sakki, vladaru bogova:

“Puccha vāsava maṁ pañhaṁ, yaṁ kiñci manasicchasi;„Postavi mi, Vāsava, svoje pitanje, šta god da ti je na umu; Tassa tasseva pañhassa, ahaṁ antaṁ karomi te”ti.Na svako od tih pitanja ja ću ti odgovor dati.”

Paṭhamabhāṇavāro niṭṭhito.

Katāvakāso sakko devānamindo bhagavatā imaṁ bhagavantaṁ paṭhamaṁ pañhaṁ apucchi:
devānamindo bhagavatā imaṁ bhagavantaṁ → devānamindo bhagavantaṁ imaṁ (pts1ed)Pošto je dobio priliku, Sakka, vladar bogova, postavi Blaženom svoje prvo pitanje:

“Kiṁsaṁyojanā nu kho, mārisa, devā manussā asurā nāgā gandhabbā ye caññe santi puthukāyā, te:„Koji to okovi, časni gospodine, postoje za bogove, ljude, titane, zmajeve, nebesnike i druge, koji svi žele ovako: ‘averā adaṇḍā asapattā abyāpajjā viharemu averino’ti iti ca nesaṁ hoti, atha ca pana saverā sadaṇḍā sasapattā sabyāpajjā viharanti saverino”ti?’Neka živimo bez mržnje, bez nasilja, bez povređivanja, bez zlovolje i besa’, a ipak u njihovom životu ima i mržnje i nasilja i povređivanja i zlovolje i besa?”

Itthaṁ sakko devānamindo bhagavantaṁ pañhaṁ apucchi.
bhagavantaṁ pañhaṁ → imaṁ paṭhamaṁ pañhaṁ (pts1ed)Takvo beše Sakkino pitanje za blaženoga. Tassa bhagavā pañhaṁ puṭṭho byākāsi:Na njega Blaženi ovako odgovori:

“Issāmacchariyasaṁyojanā kho, devānaminda, devā manussā asurā nāgā gandhabbā ye caññe santi puthukāyā, te:„Vladaru bogova, postoje okovi zavisti i sebičnosti za bogove, ljude, titane, zmajeve, nebesnike i druge, koji svi žele ovako: ‘averā adaṇḍā asapattā abyāpajjā viharemu averino’ti iti ca nesaṁ hoti, atha ca pana saverā sadaṇḍā sasapattā sabyāpajjā viharanti saverino”ti.’Neka živimo bez mržnje, bez nasilja, bez povređivanja, bez zlovolje i besa’, a ipak u njihovom životu ima i mržnje i nasilja i povređivanja i zlovolje i besa?”

Itthaṁ bhagavā sakkassa devānamindassa pañhaṁ puṭṭho byākāsi.To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Attamano sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinandi anumodi:Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: “evametaṁ, bhagavā, evametaṁ, sugata.„Tako, Blaženi, tako je, Srećni! Tiṇṇā mettha kaṅkhā vigatā kathaṅkathā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā”ti.Čuvši odgovor Blaženog, prezašao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

Itiha sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā bhagavantaṁ uttari pañhaṁ apucchi:
uttari → uttariṁ (bj, sya-all, km, pts1ed)Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje Blaženom:

“Issāmacchariyaṁ pana, mārisa, kiṁnidānaṁ kiṁsamudayaṁ kiṁjātikaṁ kiṁpabhavaṁ;„Ali, časni gospodine, zavist i sebičnost odakle izviru, šta im je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njihovo poreklo; kismiṁ sati issāmacchariyaṁ hoti;šta kada postoji, postoje i zavist i sebičnost; kismiṁ asati issāmacchariyaṁ na hotī”ti?šta kada ne postoji, ne postoje ni zavist, ni sebičnost?”

“Issāmacchariyaṁ kho, devānaminda, piyāppiyanidānaṁ piyāppiyasamudayaṁ piyāppiyajātikaṁ piyāppiyapabhavaṁ;„Vladaru bogova, zavist i sebičnost izviru iz onoga što je drago i onoga što nije drago, to im je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njihovo poreklo; piyāppiye sati issāmacchariyaṁ hoti,kada drago i nedrago postoje, postoje i zavist i sebičnost; piyāppiye asati issāmacchariyaṁ na hotī”ti.kada drago i nedrago ne postoje, ne postoje ni zavist, ni sebičnost.”

“Piyāppiyaṁ pana, mārisa, kiṁnidānaṁ kiṁsamudayaṁ kiṁjātikaṁ kiṁpabhavaṁ;
pana → kho pana (bj, csp1ed)„Ali, časni gospodine, drago i nedrago odakle izviru, šta im je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njihovo poreklo; kismiṁ sati piyāppiyaṁ hoti;šta kada postoji, postoje i drago i nedrago; kismiṁ asati piyāppiyaṁ na hotī”ti?šta kada ne postoji, ne postoje ni drago, ni nedrago?”

“Piyāppiyaṁ kho, devānaminda, chandanidānaṁ chandasamudayaṁ chandajātikaṁ chandapabhavaṁ;„Vladaru bogova, drago i nedrago izviru iz želje, to im je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njihovo poreklo; chande sati piyāppiyaṁ hoti;kada želja postoji, postoje i drago i nedrago; chande asati piyāppiyaṁ na hotī”ti.kada želja ne postoji, ne postoje ni drago, ni nedrago.”

“Chando pana, mārisa, kiṁnidāno kiṁsamudayo kiṁjātiko kiṁpabhavo;
Chando pana → kho pana (bj, csp1ed)„Ali, časni gospodine, odakle želja izvire, šta joj je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njeno poreklo; kismiṁ sati chando hoti;šta kada postoji, postoji i želja; kismiṁ asati chando na hotī”ti?šta kada ne postoji, ne postoji ni želja?”

“Chando kho, devānaminda, vitakkanidāno vitakkasamudayo vitakkajātiko vitakkapabhavo;„Vladaru bogova, želja izvire iz razmišljanja, to joj je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njeno poreklo; vitakke sati chando hoti;kada misao postoji, postoji i želja; vitakke asati chando na hotī”ti.kada misao ne postoji, ne postoji ni želja”

“Vitakko pana, mārisa, kiṁnidāno kiṁsamudayo kiṁjātiko kiṁpabhavo;
Vitakko pana → kho pana (bj, csp1ed)„Ali, časni gospodine, odakle misao izvire, šta joj je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njeno poreklo; kismiṁ sati vitakko hoti;šta kada postoji, postoji i misao; kismiṁ asati vitakko na hotī”ti?šta kada ne postoji, ne postoji ni misao?”

“Vitakko kho, devānaminda, papañcasaññāsaṅkhānidāno papañcasaññāsaṅkhāsamudayo papañcasaññāsaṅkhājātiko papañcasaññāsaṅkhāpabhavo;„Vladaru bogova, razmišljanje izvire iz opažaja i pojmova rođenih umnožavanjem u umu, to mu je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njegovo poreklo; papañcasaññāsaṅkhāya sati vitakko hoti;kada postoje opažaji i pojmovi rođeni umnožavanjem u umu, postoji i misao; papañcasaññāsaṅkhāya asati vitakko na hotī”ti.kada ne postoje opažaji i pojmovi rođeni umnožavanjem u umu, ne postoji ni misao.”

“Kathaṁ paṭipanno pana, mārisa, bhikkhu papañcasaññāsaṅkhānirodhasāruppagāminiṁ paṭipadaṁ paṭipanno hotī”ti?„A na koji način, časni gospodine, monah treba da vežba da bi prestalo umnožavanje opažaja i pojmova u umu?”

2.2. Vedanākammaṭṭhāna2.2. Meditacija o osećajima

“Somanassampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—„Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste sreće: sevitabbampi, asevitabbampi.jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. Domanassampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste tuge: sevitabbampi, asevitabbampi.jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. Upekkhampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste spokojstva: sevitabbampi, asevitabbampi.jedno koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati.

Somanassampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi, asevitabbampīti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ?A koje su to dve vrste sreće o kojima sam govorio? Tattha yaṁ jaññā somanassaṁDakle, kada za neku vrstu sreće znaš ovako: ‘imaṁ kho me somanassaṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyantī’ti, evarūpaṁ somanassaṁ na sevitabbaṁ.’Kada negujem ovu vrstu sreće, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu sreće ne bi trebalo da neguješ. Tattha yaṁ jaññā somanassaṁA kada za neku vrstu sreće znaš ovako: ‘imaṁ kho me somanassaṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhantī’ti, evarūpaṁ somanassaṁ sevitabbaṁ.’Kada doživljavam ovu vrstu sreće, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu sreće trebalo da neguješ. Tattha yañce savitakkaṁ savicāraṁ, yañce avitakkaṁ avicāraṁ, ye avitakke avicāre, te paṇītatare.
te → se (pts1ed)Između one koju prate zamišljanje i razmišljanje i one u kojoj nema zamišljanja i razmišljanja, uzvišenija je ova druga. Somanassampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi, asevitabbampīti.Dakle, vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste sreće: jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. Iti yaṁ taṁ vuttaṁ, idametaṁ paṭicca vuttaṁ.Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Domanassampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi, asevitabbampīti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ?A zašto sam to rekao da postoje dve vrste tuge? Tattha yaṁ jaññā domanassaṁA kada za neku vrstu tuge znaš ovako: ‘imaṁ kho me domanassaṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyantī’ti, evarūpaṁ domanassaṁ na sevitabbaṁ.’Kada negujem ovu vrstu tuge, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu tuge ne bi trebalo da neguješ. Tattha yaṁ jaññā domanassaṁDakle, kada za neku vrstu tuge znaš ovako: ‘imaṁ kho me domanassaṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhantī’ti, evarūpaṁ domanassaṁ sevitabbaṁ.’Kada doživljavam ovu vrstu tuge, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu tuge trebalo da neguješ. Tattha yañce savitakkaṁ savicāraṁ, yañce avitakkaṁ avicāraṁ, ye avitakke avicāre, te paṇītatare.Između one koju prate zamišljanje i razmišljanje i one u kojoj nema zamišljanja i razmišljanja, uzvišenija je ova druga. Domanassampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi, asevitabbampītiDakle, vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste tuge: jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. iti yaṁ taṁ vuttaṁ, idametaṁ paṭicca vuttaṁ.Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Upekkhampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi, asevitabbampīti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ?A zašto sam to rekao da postoje dve vrste spokojstva? Tattha yaṁ jaññā upekkhaṁDakle, kada za neku vrstu sreće znaš ovako: ‘imaṁ kho me upekkhaṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyantī’ti, evarūpā upekkhā na sevitabbā.’Kada negujem ovu vrstu spokojstva, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu spokojstva ne bi trebalo da neguješ. Tattha yaṁ jaññā upekkhaṁA kada za neku vrstu spokojstva znaš ovako: ‘imaṁ kho me upekkhaṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhantī’ti, evarūpā upekkhā sevitabbā.’Kada doživljavam ovu vrstu spokojstva, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu spokojstva trebalo da neguješ. Tattha yañce savitakkaṁ savicāraṁ, yañce avitakkaṁ avicāraṁ, ye avitakke avicāre, te paṇītatare.Između onog koje prate zamišljanje i razmišljanje i onog u kojem nema zamišljanja i razmišljanja, uzvišenije je ova drugo. Upekkhampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi, asevitabbampītiDakle, vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste spokojstva: jedno koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati. iti yaṁ taṁ vuttaṁ, idametaṁ paṭicca vuttaṁ.Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Evaṁ paṭipanno kho, devānaminda, bhikkhu papañcasaññāsaṅkhānirodhasāruppagāminiṁ paṭipadaṁ paṭipanno hotī”ti.Na koji način, vladaru bogova, monah treba da vežba da bi prestalo umnožavanje opažaja i pojmova u umu?”

Itthaṁ bhagavā sakkassa devānamindassa pañhaṁ puṭṭho byākāsi.To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Attamano sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinandi anumodi:Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: “evametaṁ, bhagavā, evametaṁ, sugata.„Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Tiṇṇā mettha kaṅkhā vigatā kathaṅkathā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā”ti.Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

2.3. Pātimokkhasaṁvara2.3. Obuzdavanje u skladu sa monaškim pravilima

Itiha sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā bhagavantaṁ uttari pañhaṁ apucchi:Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje:

“Kathaṁ paṭipanno pana, mārisa, bhikkhu pātimokkhasaṁvarāya paṭipanno hotī”ti?„A na koji način, časni gospodine, monah treba da vežba da bi praktikovao obuzdavanje u skladu sa monaškim pravilima?”

“Kāyasamācārampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—„Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste telesnih postupaka: sevitabbampi, asevitabbampi.oni koje treba negovati i drugi koju ne treba negovati. Vacīsamācārampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste verbalnih postupaka: sevitabbampi, asevitabbampi.oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Pariyesanaṁpāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste traganja: sevitabbampi, asevitabbampi.ono koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati.

Kāyasamācārampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi asevitabbampīti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ?A zašto sam to rekao da postoje dve vrste telesnih postupaka? Tattha yaṁ jaññā kāyasamācāraṁDakle, kada za neku vrstu telesnih postupaka znaš ovako: ‘imaṁ kho me kāyasamācāraṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyantī’ti, evarūpo kāyasamācāro na sevitabbo.’Kada negujem ovu vrstu telesnih postupaka, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu telesnih postupaka ne bi trebalo da neguješ. Tattha yaṁ jaññā kāyasamācāraṁA kada za neku vrstu telesnih postupaka znaš ovako: ‘imaṁ kho me kāyasamācāraṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhantī’ti, evarūpo kāyasamācāro sevitabbo.’Kada doživljavam ovu vrstu telesnih postupaka, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju’, tada bi takvu vrstu telesnih postupaka trebalo da neguješ. Kāyasamācārampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Zato vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste telesnih postupaka. sevitabbampi, asevitabbampītioni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. iti yaṁ taṁ vuttaṁ, idametaṁ paṭicca vuttaṁ.Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Vacīsamācārampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—„Vladaru bogova, postoje dve vrste verbalnih postupaka kažem – sevitabbampi, asevitabbampīti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ?A zašto sam to rekao da postoje dve vrste verbalnih postupaka? Tattha yaṁ jaññā vacīsamācāraṁ ‘imaṁ kho me vacīsamācāraṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyantī’ti, evarūpo vacīsamācāro na sevitabbo.Kada za neku vrstu verbalnih postupaka znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu verbalnih postupaka, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju’, tada takvu vrstu verbalnih postupaka ne bi trebalo da neguješ. Tattha yaṁ jaññā vacīsamācāraṁ ‘imaṁ kho me vacīsamācāraṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhantī’ti, evarūpo vacīsamācāro sevitabbo.Kada za neku vrstu telesnih postupaka znaš ovako: ’Kada doživljavam ovu vrstu verbalnih postupaka, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu verbalnih postupaka trebalo da neguješ. Vacīsamācārampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste verbalnih postupaka: sevitabbampi, asevitabbampītioni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. iti yaṁ taṁ vuttaṁ, idametaṁ paṭicca vuttaṁ.Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Pariyesanaṁpāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste traganja: sevitabbampi, asevitabbampīti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ?A koje su to dve vrste traganja o kojima sam govorio? Tattha yaṁ jaññā pariyesanaṁ ‘imaṁ kho me pariyesanaṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyantī’ti, evarūpā pariyesanā na sevitabbā.Kada za neku vrstu traganja znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu traganja, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju’, tada takvu vrstu traganja ne bi trebalo da neguješ. Tattha yaṁ jaññā pariyesanaṁ ‘imaṁ kho me pariyesanaṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhantī’ti, evarūpā pariyesanā sevitabbā.Kada za neku vrstu traganja znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu traganja, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju’, tada bi takvu vrstu traganja trebalo da neguješ. Pariyesanaṁpāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Zato vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste traganja: sevitabbampi, asevitabbampītiono koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati. iti yaṁ taṁ vuttaṁ, idametaṁ paṭicca vuttaṁ.Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Evaṁ paṭipanno kho, devānaminda, bhikkhu pātimokkhasaṁvarāya paṭipanno hotī”ti.Vladaru bogova, kada na taj način, monah vežba obuzdavanje u skladu sa monaškim pravilima?”

Itthaṁ bhagavā sakkassa devānamindassa pañhaṁ puṭṭho byākāsi.To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Attamano sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinandi anumodi:Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: “evametaṁ, bhagavā, evametaṁ, sugata.„Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Tiṇṇā mettha kaṅkhā vigatā kathaṅkathā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā”ti.Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

2.4. Indriyasaṁvara2.4. Obuzdavanje čula

Itiha sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā bhagavantaṁ uttari pañhaṁ apucchi:Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje:

“Kathaṁ paṭipanno pana, mārisa, bhikkhu indriyasaṁvarāya paṭipanno hotī”ti?„A na koji način, časni gospodine, monah treba da vežba da bi praktikovao obuzdavanje čula?”

“Cakkhuviññeyyaṁ rūpampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—„Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste oblika dostupna oku: sevitabbampi, asevitabbampi.oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Sotaviññeyyaṁ saddampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Takođe kažem da postoje dve vrste zvukova dostupnih uhu: sevitabbampi, asevitabbampi.oni koje treba negovati i drugi koju ne treba negovati. Ghānaviññeyyaṁ gandhampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Takođe kažem da postoje dve vrste mirisa dostupnih nosu: sevitabbampi, asevitabbampi.oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Jivhāviññeyyaṁ rasampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Takođe kažem da postoje dve vrste ukusa dostupnih jeziku: sevitabbampi, asevitabbampi.oni koje treba negovati i drugi koju ne treba negovati. Kāyaviññeyyaṁ phoṭṭhabbampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Takođe kažem da postoje dve vrste dodira dostupnih telu: sevitabbampi, asevitabbampi.oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Manoviññeyyaṁ dhammampāhaṁ, devānaminda, duvidhena vadāmi—Takođe kažem da postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: sevitabbampi, asevitabbampī”ti.oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati.

Evaṁ vutte, sakko devānamindo bhagavantaṁ etadavoca:Kada je ovo bilo izgovoreno, Sakka reče Blaženom:

“Imassa kho ahaṁ, bhante, bhagavatā saṅkhittena bhāsitassa evaṁ vitthārena atthaṁ ājānāmi.„Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način: Yathārūpaṁ, bhante, cakkhuviññeyyaṁ rūpaṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyanti, evarūpaṁ cakkhuviññeyyaṁ rūpaṁ na sevitabbaṁ.Onu vrstu oblika dostupnih oku kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, ne bi trebalo negovati. Yathārūpañca kho, bhante, cakkhuviññeyyaṁ rūpaṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhanti, evarūpaṁ cakkhuviññeyyaṁ rūpaṁ sevitabbaṁ.Onu vrstu oblika dostupnih oku kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, trebalo bi negovati. Yathārūpañca kho, bhante, sotaviññeyyaṁ saddaṁ sevato …pe…Onu vrstu zvukova dostupnih uhu… ghānaviññeyyaṁ gandhaṁ sevato …mirisa dostupnih nosu… jivhāviññeyyaṁ rasaṁ sevato …ukusa dostupnih jeziku… kāyaviññeyyaṁ phoṭṭhabbaṁ sevato …dodira dostupnih telu… manoviññeyyaṁ dhammaṁ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyanti, evarūpo manoviññeyyo dhammo na sevitabbo.Onu vrstu objekata uma dostupnih umu kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, ne bi trebalo negovati. Yathārūpañca kho, bhante, manoviññeyyaṁ dhammaṁ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhanti, evarūpo manoviññeyyo dhammo sevitabbo.Onu vrstu objekata uma dostupnih umu kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, trebalo bi negovati.

Imassa kho me, bhante, bhagavatā saṅkhittena bhāsitassa evaṁ vitthārena atthaṁ ājānatoOno što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način. tiṇṇā mettha kaṅkhā vigatā kathaṅkathā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā”ti.Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

Itiha sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā bhagavantaṁ uttari pañhaṁ apucchi:Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje:

“Sabbeva nu kho, mārisa, samaṇabrāhmaṇā ekantavādā ekantasīlā ekantachandā ekantaajjhosānā”ti?„Časni gospodine, da li svi askete i brahmani podučavaju isto učenje, poštuju ista pravila vrline, imaju istu veru, teže istom cilju?”

“Na kho, devānaminda, sabbe samaṇabrāhmaṇā ekantavādā ekantasīlā ekantachandā ekantaajjhosānā”ti.„Ne, vladaru bogova, svi askete i brahmani ne podučavaju isto učenje, ne poštuju ista pravila vrline, nemaju istu veru, ne teže istom cilju.”

“Kasmā pana, mārisa, na sabbe samaṇabrāhmaṇā ekantavādā ekantasīlā ekantachandā ekantaajjhosānā”ti?„Ali zbog čega, časni gospodine, svi askete i brahmani ne podučavaju isto učenje, ne poštuju ista pravila vrline, nemaju istu veru, ne teže istom cilju.”

“Anekadhātu nānādhātu kho, devānaminda, loko.„Vladaru bogova, ovaj svet je sačinjen od mnogobrojnih i raznovrsnih elemenata. Tasmiṁ anekadhātunānādhātusmiṁ loke yaṁ yadeva sattā dhātuṁ abhinivisanti, taṁ tadeva thāmasā parāmāsā abhinivissa voharanti:U takvom svetu bića su sklona da se vežu za jedan ili drugi element, da ga tvrdoglavo drže i pri tome tvrde: ‘idameva saccaṁ moghamaññan’ti.’Samo je ovo istina! Sve drugo je pogrešno!’ Tasmā na sabbe samaṇabrāhmaṇā ekantavādā ekantasīlā ekantachandā ekantaajjhosānā”ti.Zbog toga, vladaru bogova, svi askete i brahmani ne podučavaju isto učenje, ne poštuju ista pravila vrline, nemaju istu veru, ne teže istom cilju.”

“Sabbeva nu kho, mārisa, samaṇabrāhmaṇā accantaniṭṭhā accantayogakkhemī accantabrahmacārī accantapariyosānā”ti?„Časni gospodine, da li su svi askete i brahmani dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj?”

“Na kho, devānaminda, sabbe samaṇabrāhmaṇā accantaniṭṭhā accantayogakkhemī accantabrahmacārī accantapariyosānā”ti.„Ne, vladaru bogova, svi askete i brahmani nisu dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj.”

“Kasmā pana, mārisa, na sabbe samaṇabrāhmaṇā accantaniṭṭhā accantayogakkhemī accantabrahmacārī accantapariyosānā”ti?„Ali zbog čega, časni gospodine, svi askete i brahmani nisu dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj.”

“Ye kho, devānaminda, bhikkhū taṇhāsaṅkhayavimuttā te accantaniṭṭhā accantayogakkhemī accantabrahmacārī accantapariyosānā.„Vladaru bogova, samo je onaj monah koji je oslobođen iskorenjivanjem žudnje dosegao krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj. Tasmā na sabbe samaṇabrāhmaṇā accantaniṭṭhā accantayogakkhemī accantabrahmacārī accantapariyosānā”ti.Zbog toga svi askete i brahmani nisu dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj.”

Itthaṁ bhagavā sakkassa devānamindassa pañhaṁ puṭṭho byākāsi.To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Attamano sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinandi anumodi:Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: “evametaṁ, bhagavā, evametaṁ, sugata.„Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Tiṇṇā mettha kaṅkhā vigatā kathaṅkathā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā”ti.Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

Itiha sakko devānamindo bhagavato bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā bhagavantaṁ etadavoca:Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, ovako reče:

“Ejā, bhante, rogo, ejā gaṇḍo, ejā sallaṁ, ejā imaṁ purisaṁ parikaḍḍhati tassa tasseva bhavassa abhinibbattiyā.„Nemir jeste bolest, nemir jeste tumor, nemir jeste strela, nemir goni čoveka da se preporađa iz jednog u drugi život. Tasmā ayaṁ puriso uccāvacamāpajjati.Zbog njega se čovek naže u uzvišenom i u niskom stanju. Yesāhaṁ, bhante, pañhānaṁ ito bahiddhā aññesu samaṇabrāhmaṇesu okāsakammampi nālatthaṁ, te me bhagavatā byākatā.Poštovani, među drugim asketama i brahmanima nisam dobio čak ni šansu da postavim ova pitanja, a Blaženi mi ih je rajasnio. Dīgharattānusayitañca pana me vicikicchākathaṅkathāsallaṁ, tañca bhagavatā abbuḷhan”ti.
pana → yañca pana (sya-all, km); yañca pana (pts1ed)Dugo je u meni ležala skrivena strela sumnje i neizvesnosti i sada ju je Blaženi iščupao.”

“Abhijānāsi no tvaṁ, devānaminda, ime pañhe aññe samaṇabrāhmaṇe pucchitā”ti?
devānaminda → devānamindo (pts1ed)„Sećaš li se, vladaru bogova, tih pitanja koja si postavio drugim asketama i brahmanima?”

“Abhijānāmahaṁ, bhante, ime pañhe aññe samaṇabrāhmaṇe pucchitā”ti.„Sećam se, poštovani.”

“Yathā kathaṁ pana te, devānaminda, byākaṁsu? Sace te agaru bhāsassū”ti.„Ako ti nije velika muka, možeš li da mi ih ponoviš?”

“Na kho me, bhante, garu yatthassa bhagavā nisinno bhagavantarūpo vā”ti.„Nije mi teško, poštovani, pogotovo kada preda mnom sedi Blaženi ili neko drugi sličan Blaženom.”

“Tena hi, devānaminda, bhāsassū”ti.„E pa ona, vladaru bogova, reci mi ih.”

“Yesvāhaṁ, bhante, maññāmi samaṇabrāhmaṇā āraññikā pantasenāsanāti, tyāhaṁ upasaṅkamitvā ime pañhe pucchāmi, te mayā puṭṭhā na sampāyanti, asampāyantā mamaṁyeva paṭipucchanti:
Yesvāhaṁ → yesāhaṁ (sya-all, km); ye sāhaṁ (pts1ed)„Poštovani, otišao sam do onih za koje sam mislio da su askete i brahmani zato što u šumi žive, na osamljenim mestima. Kada sam stigao do njih, postavio sam mi ova pitanja: ‘ko nāmo āyasmā’ti?’Kako se zovete, poštovani?’ Tesāhaṁ puṭṭho byākaromi:Kada su mene oni pitali, objasnio sam: ‘ahaṁ kho, mārisa, sakko devānamindo’ti.’Ja sam, časni gospodine, Sakka, vladar bogova”. Te mamaṁyeva uttari paṭipucchanti:Onda su me oni dalje ispitivali: ‘kiṁ panāyasmā, devānaminda, kammaṁ katvā imaṁ ṭhānaṁ patto’ti?’Ali, vladaru bogova, zahvaljujući kojim delima ste se našli na tom mestu?’ Tesāhaṁ yathāsutaṁ yathāpariyattaṁ dhammaṁ desemi.I onda sam im izložio Dhammu onako kako sam je čuo, kako sam je naučio. Te tāvatakeneva attamanā honti:Oni su bili zadovoljni i sa to malo što su čuli: ‘sakko ca no devānamindo diṭṭho, yañca no apucchimhā, tañca no byākāsī’ti.’Videli smo Sakku, vladara bogova! Ono što smo ga pitali, to nam je objasnio!’ Te aññadatthu mamaṁyeva sāvakā sampajjanti, na cāhaṁ tesaṁ.I suprotno očekivanju, oni su postali moji učenici, a ne ja njihov. Ahaṁ kho pana, bhante, bhagavato sāvako sotāpanno avinipātadhammo niyato sambodhiparāyaṇo”ti.Ali ja sam učenik Blaženog, onaj koji je ušao u tok; više se ne mogu preporađati u nižim svetovima; siguran da ću se osloboditi, idem pravo ka potpunom probuđenju.”

2.5. Somanassapaṭilābhakathā2.5. O dostizanju sreće

“Abhijānāsi no tvaṁ, devānaminda, ito pubbe evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhan”ti?„Vladaru bogova, sećaš li se da si ikada osećao takvu radost i sreću?”

“Abhijānāmahaṁ, bhante, ito pubbe evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhan”ti.„Da, poštovani, sećam se da sam ranije osećao ovakvu radost i sreću.”

“Yathā kathaṁ pana tvaṁ, devānaminda, abhijānāsi ito pubbe evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhan”ti?„A kada je to bilo?”

“Bhūtapubbaṁ, bhante, devāsurasaṅgāmo samupabyūḷho ahosi.
samupabyūḷho → samūpabyuḷho (cck); samupabyuḷho (sya1ed, sya2ed, km); samūpabbūḷho (pts1ed)„Jednom davno zametnula se bitka između božanstava i titana. Tasmiṁ kho pana, bhante, saṅgāme devā jiniṁsu, asurā parājayiṁsu.
parājayiṁsu → parājiyiṁsu (bj); parājiṁsu (pts1ed)I tom prilikom bogovi su pobedili, a titani bili poraženi. Tassa mayhaṁ, bhante, taṁ saṅgāmaṁ abhivijinitvā vijitasaṅgāmassa etadahosi:A meni kao pobedniku u bici pade na um ova misao: ‘yā ceva dāni dibbā ojā yā ca asurā ojā, ubhayametaṁ devā paribhuñjissantī’ti.
ubhayametaṁ → ubhayamettha (bj, sya-all, km)’Sada će bogovi uživati i u nektaru bogova i u nektaru titana.’ So kho pana me, bhante, vedapaṭilābho somanassapaṭilābho sadaṇḍāvacaro sasatthāvacaro na nibbidāya na virāgāya na nirodhāya na upasamāya na abhiññāya na sambodhāya na nibbānāya saṁvattati.Ali ta radost i sreća imaju veze sa batinom i mačem i oni ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Yo kho pana me ayaṁ, bhante, bhagavato dhammaṁ sutvā vedapaṭilābho somanassapaṭilābho, so adaṇḍāvacaro asatthāvacaro ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattatī”ti.Radost i sreća koju osećam pošto sam čuo učenje Blaženog nemaju veze sa batinom i mačem i oni vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.

“Kiṁ pana tvaṁ, devānaminda, atthavasaṁ sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedesī”ti?„Vladaru bogova, a kakvi su razlozi koje imaš na um kada govoriš da osećaš takvu radost i sreću?”

“Cha kho ahaṁ, bhante, atthavase sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.„Poštovani, šest je razloga za to.”

Idheva tiṭṭhamānassa, devabhūtassa me sato;Dok stojim upravo ovde, svestan svoje božanske prirode, Punarāyu ca me laddho, evaṁ jānāhi mārisa.zadobih drugi život, to znajte, časni gospodine.

Imaṁ kho ahaṁ, bhante, paṭhamaṁ atthavasaṁ sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.To je prvi razlog.

Cutāhaṁ diviyā kāyā, āyuṁ hitvā amānusaṁ;Napustivši svet bogova, okončavši život kao ne-ljudsko biće, Amūḷho gabbhamessāmi, yattha me ramatī mano.stići ću svesno do rođenja gde god da se moj um raduje.

Imaṁ kho ahaṁ, bhante, dutiyaṁ atthavasaṁ sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.To je drugi razlog.

Svāhaṁ amūḷhapaññassa, viharaṁ sāsane rato;
amūḷhapaññassa → amūḷhapañhassa (sya-all, km); amūḷhapaṅh’assu (pts1ed)Sva moja pitanja razjašnjena, s radošću u učenju živim; Ñāyena viharissāmi, sampajāno paṭissato.živeću na ispravnom putu, svestan i s jasnim razumevanjem.

Imaṁ kho ahaṁ, bhante, tatiyaṁ atthavasaṁ sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.To je treći razlog.

Ñāyena me carato ca, sambodhi ce bhavissati;Ako istrajem na ispravnom putu, tada ću stići i do probuđenja; Aññātā viharissāmi, sveva anto bhavissati.u istinskom znanju boraviću, zaista do kraja preporađanja stići.

Imaṁ kho ahaṁ, bhante, catutthaṁ atthavasaṁ sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.To je četvrti razlog.

Cutāhaṁ mānusā kāyā, āyuṁ hitvāna mānusaṁ;Napustivši svet ljudi, okončavši život kao ljudsko biće, Puna devo bhavissāmi, devalokamhi uttamo.ponovo ću božanstvo postati, najviše u svetu bogova.

Imaṁ kho ahaṁ, bhante, pañcamaṁ atthavasaṁ sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.To je pet razlog.

Te paṇītatarā devā, akaniṭṭhā yasassino;
Te → ye (?)To su najuzvišenija božanstva, veličanstveni Akaniṭṭhe, Antime vattamānamhi, so nivāso bhavissati.kada se moj poslednji život kraju primakne, to će biti moje boravište.

Imaṁ kho ahaṁ, bhante, chaṭṭhaṁ atthavasaṁ sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.To je šesti razlog.

Ime kho ahaṁ, bhante, cha atthavase sampassamāno evarūpaṁ vedapaṭilābhaṁ somanassapaṭilābhaṁ pavedemi.Poštovani, to je šest razloga koje imam na um kada govorim da osećam takvu radost i sreću.

Apariyositasaṅkappo, vicikiccho kathaṅkathī;Moje želje su bile neispunjene, pun sumnji i neizvesnosti, Vicariṁ dīghamaddhānaṁ, anvesanto tathāgataṁ.dugo sam tumarao, tragajući za Tathāgatom.

Yassu maññāmi samaṇe, pavivittavihārino;Ti askete, pomišljao sam, što žive u osami, Sambuddhā iti maññāno, gacchāmi te upāsituṁ.sigurno su probuđeni, te otidoh među njih.

‘Kathaṁ ārādhanā hoti, kathaṁ hoti virādhanā’;’Kako se dolazi do uspeha, a kako do neuspeha?’ Iti puṭṭhā na sampāyanti, magge paṭipadāsu ca.
sampāyanti → sambhonti (bj, sya-all, km, pts1ed)Tako ih pitah, odgovor ne dobih, na koji način putem da hodim.

Tyassu yadā maṁ jānanti, sakko devānamāgato;Oni me prepoznaše kao Sakku, koji im dođe, Tyassu mameva pucchanti, ‘kiṁ katvā pāpuṇī idaṁ’.te počeše da me ispituju: ’Kojim delima si to zaslužio?’

Tesaṁ yathāsutaṁ dhammaṁ, desayāmi jane sutaṁ;
jane sutaṁ → janesuta (bj)Dhammi onakvoj kakvu sam je čuo podučavao sam ljude željne da čuju, Tena attamanā honti, ‘diṭṭho no vāsavoti ca’.Time zadovoljni, oni rekoše: „Vāsavu smo zaista videli!’

Yadā ca buddhamaddakkhiṁ, vicikicchāvitāraṇaṁ;Ali od kada ugledah Budu, moje sumnje behu raspršene; Somhi vītabhayo ajja, sambuddhaṁ payirupāsiya.
payirupāsiya → payirupāsayiṁ (sya-all, km, mr); payirūpāsiya (pts1ed)sada sam bez ikakvog straha, približivši se potpuno probuđenome.

Taṇhāsallassa hantāraṁ, buddhaṁ appaṭipuggalaṁ;Uništitelj strele žudnje, buda je nendmašan, Ahaṁ vande mahāvīraṁ, buddhamādiccabandhunaṁ.veliki heroj kojeg slavim, buda, srodnik sunčev.

Yaṁ karomasi brahmuno, samaṁ devehi mārisa;Baš kao što se klanjaju Brahmi božanstva koja ga okružuju, Tadajja tuyhaṁ kassāma, handa sāmaṁ karoma te.
kassāma → dassāmi (sya-all, km); dassāma (mr)danas ćemo se i mi poštovanje iskazati, hajde, poklonimo se Blaženome.

Tvameva asi sambuddho, tuvaṁ satthā anuttaro;
Tvameva asi → tvameva sivaṁ (sya-all, km); tuvamevasi (pts1ed)Vi ste zaista potpuno probuđeni, vi ste ućitelj bez premca, Sadevakasmiṁ lokasmiṁ, natthi te paṭipuggalo”ti.u čitavom svetu, sa svim božanstvima, nema nikoga vama sličnog!”

Atha kho sakko devānamindo pañcasikhaṁ gandhabbaputtaṁ āmantesi:Onda se Sakka, vladar bogova, obrati nebesniku Pañćasikhi: “bahūpakāro kho mesi tvaṁ, tāta pañcasikha, yaṁ tvaṁ bhagavantaṁ paṭhamaṁ pasādesi.„Dragi moj Pañćasikha, veliki sam mi pomoć bio, jer si ti prvi odobrovoljio Blaženog. Tayā, tāta, paṭhamaṁ pasāditaṁ pacchā mayaṁ taṁ bhagavantaṁ dassanāya upasaṅkamimhā arahantaṁ sammāsambuddhaṁ.Tek posle toga smo došli da vidimo Blaženog, plemenitoga i potpuno probuđenoga. Pettike vā ṭhāne ṭhapayissāmi, gandhabbarājā bhavissasi, bhaddañca te sūriyavacchasaṁ dammi, sā hi te abhipatthitā”ti.Postaviću te na mesto tvoga oca, ti ćeš biti kralj nebesnika. I daću ti Bhaddu Sūriyavaććhu, za kojom tvoje srce čezne.”

Atha kho sakko devānamindo pāṇinā pathaviṁ parāmasitvā tikkhattuṁ udānaṁ udānesi:Onda Sakka, vladar bogova, tri puta dotakavši zemlju dlanom, izgovori ove nadahnute reči:

“Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa.„Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa.Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassā”ti.Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

Imasmiñca pana veyyākaraṇasmiṁ bhaññamāne sakkassa devānamindassa virajaṁ vītamalaṁ dhammacakkhuṁ udapādi:I dok je ovaj govor bio u toku, u Sakki, vladaru bogova, javilo se potpuno jasno razumevanje Dhamme, bez ikakvih nejasnoća: “yaṁ kiñci samudayadhammaṁ sabbaṁ taṁ nirodhadhamman”ti.„Sve što je podložno nastanku podložno je i nestanku”. Aññesañca asītiyā devatāsahassānaṁ;Isto se dogodilo i sa 80.000 božanstava.

iti ye sakkena devānamindena ajjhiṭṭhapañhā puṭṭhā, te bhagavatā byākatā.Takva su bila pitanja Sakke, vladara bogova, na koja je Blaženi odgovorio. Tasmā imassa veyyākaraṇassa sakkapañhātveva adhivacananti.Otuda to razjašnjavanje nazivaju Sakkapañha, „Sakkina pitanja”.

Sakkapañhasuttaṁ niṭṭhitaṁ aṭṭhamaṁ.